Објекти културе

Билећа је град у источној Херцеговини чија су архитектура и просторна организација обликовани кроз различите фазе развоја, при чему војни комплекси заузимају посебно мјесто у урбаном ткиву. Дом официра у Билећи данас се налази у периоду транзиције, од некадашњег војног простора ка простору који захтијева обнову и реактивацију у савременом друштвеном контексту.

ОФИЦИРСКИ ДОМ У БИЛЕЋИ

Официрски дом у Билећи налази се у ограђеном простору окруженом зеленим површинама. Зграда представља масивну и строго симетричну грађевину са наглашеним улазом, двокрилним дрвеним вратима и широким степеништем које уводи у пространи улазни хол. Хол је био централна тачка окупљања и кретања према великој свечаној сали, салонима и другим просторијама.

Иако објекат данас није у најбољем стању и неадекватно је префарбан, фасада и даље носи монументалност и тежину коју је оригинално имала. Графити и трагови пропадања свједоче о промјенама у његовој употреби и недостатку одржавања. Архитектонски, зграда носи елементе војне репрезентативности и раног модернизма, са симетричном композицијом и наглашеним улазом.

Смјештај у зеленом окружењу и у оквиру ограђеног комплекса јасно указује на првобитну функцију дома као војно репрезентативног објекта.

КАРАКТЕРИСТИЧНИ АРХИТЕКТОНСКИ ЕЛЕМЕНТИ

Војна архитектура на простору Балкана представља архитектуру моћи, стратегије и друштвеног поретка. Официрски домови готово увијек су позиционирани на стратешки важним локацијама унутар града, најчешће уз главне градске авеније или комуникационе правце.

Њихова композиција је масивна и строго симетрична, са централно наглашеним улазом и главним холом. Приступ објекту укључује широко степениште или платформу, чиме се додатно наглашава монументалност и церемонијални карактер зграде.

Фасаде карактеришу јасни прозорски ритмови, снажна конструкција и коришћење тешких материјала попут камена или опеке. Објекти припадају периоду сецесије и раног модернизма, комбинујући функционалну јасноћу са репрезентативним естетским изразом.

ПРИЈЕДЛОГ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ И АДАПТИВНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

У објекту дома тренутно је смјештен ресторан, док се други дио користи за активности КУД-а „Зора Херцеговина“ и Културно-спортског центра Билеће. Циљ није радикална трансформација, већ подизање квалитета постојећих садржаја.

Основни принцип трансформације заснива се на очувању постојећег просторно-пејзажног оквира уз његово функционално унапређење. Планирано је уређење зелених површина, увођење клупа, амбијенталне расвјете и јавних садржаја који би омогућили дужи боравак грађана.

Помоћни објекат предвиђен је за старт-уп хуб и coworking центар, док би главна зграда била трансформисана у културно-едукациони центар са галеријом, изложбеним простором, библиотеком, читаоницом и простором за предавања и радионице.

У ширем теоријском оквиру, град Билећа представља значајан примјер мањег урбаног језгра са препознатљивом морфологијом и материјализацијом. Нарочито је важна улица Краља Александра чији је улични фронт, фасаде дуж улице, проглашен заштићеном амбијенталном цјелином. Улични фронт ове улице карактерише традиционална херцеговачка камена градња, уједначена висина објеката, правилан ритам отвора, и препознатљиви архитектонски елементи који кроз деценије задржавају визуелну цјеловитост. Унутар овако формираног амбијента налази се и Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“, један од најзначајнијих јавних објеката у улици. Својом позицијом у уличном фронту, материјализацијом и историјским слојевима, библиотека чини важан елемент цјелине и учествује у очувању њеног карактера. Она не представља само културну институцију, већ и архитектонску тачку која доприноси укупном идентитету заштићене улице и града.

БИБЛИОТУРИЗАМ КАО ОБЛИК КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

Библиотуризам представља посебан облик културног туризма који обухвата посјете библиотекама као просторима знања, културне меморије и архитектонске вриједности. Иако су библиотеке традиционално посматране као институције намијењене прије свега локалној заједници, у савременом контексту оне све чешће добијају улогу туристичких атракција, захваљујући својој историјског важности, архитектонском квалитету, значајним збиркама и програмима отвореним за јавност. У оквиру културних рута, библиотеке се препознају као тачке које повезују културу, образовање и урбани идентитет града.

АРХИТЕКТОНСКИ ОПИС НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИМИР ГАЋИНОВИЋ“

Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ смјештена је у улици Краља Александра, у оквиру заштићене амбијенталне цјелине градског језгра Билеће. Као јавни објекат унутар историјског уличног фронта, она представља важан сегмент архитектонске структуре града и један од носиоца културног идентитета локалне заједнице. Оснивање библиотеке је повезано са развојем школства и јачањем културног живота током 20. вијека.

Зграда библиотеке представља примјер традиционалне херцеговачке камене архитектуре, са једноставном и јасно организованом фасадном композицијом. Масивни зидови изграђени од камена, правоугаони прозори са каменим оквирима и двоетажна волуметрија доприносе визуелној стабилности и хармонији објекта.

Приземље објекта се користи као простор библиотеке, на спрату су смјештене стамбене јединице, док се сутерен користи као остава. Оваква функционална организација одговара традиционалном медитеранском моделу кућа.

БИБЛИОТЕКА У УРБАНОМ ПЕЈЗАЖУ БИЛЕЋЕ

Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ у Билећи потврђује тезу о нераскидивој вези културне институције и локалног идентитета у оквиру специфичне амбијенталне цјелине. Позиционирана у централној зони града, зграда библиотеке, својом просторно-морфолошком интеграцијом у постојећи урбани план, дјелује као просторни маркер и носилац духа мјеста. Стога, библиотека није само мјесто културне размјене, већ и материјални доказ идентитета и континуитета града, чија вриједност превазилази искључиво функционални значај.

БИБЛИОТУРИЗАМ КАО РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛ БИБЛИОТЕКЕ

Ревитализација Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ представља не само урбани императив у циљу очувања амбијенталне цјелине, већ и отвара пут за реализацију нових економских и културних потенцијала.

У том контексту, библиотуризам се афирмише као кључни механизам за активирање културног капитала библиотеке. Овај приступ омогућава да библиотека из статуса локалне културне установе прерасте у туристички ресурс који доприноси развоју микро-регионалне економије Билеће.

Библиотека „Владимир Гаћиновић“ са својом аутентичном архитектуром, историјском улогом и јавном функцијом, има реалан потенцијал да постане дио програма библиотуризма, понуде за туристе и посјетиоце заинтересоване за историјско и културно насљеђе.

Билећа посједује значајан број објеката који свједоче о историјском и административном развоју града, међу којима се издваја и стара зграда суда. Овај објекат је дуги низ година служио као центар правосудних активности и представљао је важан дио јавног живота града. Претпоставља се да је зграда настала у првој половини 20. вијека, у периоду развоја административних институција на простору Херцеговине. Након престанка рада суда у овом објекту и премјештања административних функција, зграда је остала д‌јелимично запуштена, али је задржала своју архитектонску и историјску вриједност.

Наш пројекат базира се на идеји пренамјене овог објекта у омладински дом – простор намијењен младима, студентима и креативним радионицама. Циљ пројекта јесте да се некадашњи административни објекат претвори у мјесто окупљања, дружења и едукације младих људи. У оквиру омладинског дома планиране су радионице различитих типова, као и простори за заједнички рад и боравак студената. Радови и производи настали током радионица били би излагани у изложбеном простору смјештеном у приземљу објекта. Такође, пројекат предвиђа и смјештајне капацитете за стране студенте и госте, чиме би објекат добио нову друштвену и културну функцију и поново постао важан дио живота града.